profesor, kulturni poslenik, predsednik Matice srpske

(Čakovo, danas u Rumuniji, 1.09.1879 – Beograd, 27.07.1952)

Gimnaziju je učio u Novom Sadu, a medicinu i filozofiju u Budimpešti. Doktorsko zvanje je stekao na Filozofskom fakultetu. Kao student bio je pitomac Tekelijanima i aktivan u Kolu mladih Srba u Budimpešti. Radio je kao profesor u Srpskoj gimnaziji u Novom Sadu, gde je predavao latinski jezik. Posle osnivanja Dunavske banovine, pripao mu je položaj načelnika Prosvetnog odelenja Banske uprave. Učestvovao je u osnivanju Izdavačko-prosvetne zadruge ″Zmaj″, koja je kao prvu knjigu izdala izabrane članke Svetozara Miletića. Pisao je članke o prosvetnim pitanjima i izdao knjigu o srpsko-hrvatskom nacionalnom pitanju pod naslovom Naš nacionalni paradoks. U rukopisu je ostavio memoare. Od 1946. pa do smrti bio je predsednik Matice srpske. Za njegovo vreme otpočeo je preporod Matice. Stanovao je i umro u Zmaj Jovinoj ulici broj 6.