ГРОБЉЕ У СРЕМСКОЈ КАМЕНИЦИ

У улици Иве Лоле Рибара налази се Каменичко (православно и католичко) гробље. То су два гробља на истој парцели, раздвојена главном стазом. Каменичани су вероватно раније имали гробља у старом селу у Малој Каменици, у селу из времена турске владавине. На основу сачуваних споменика сматра се да је садашње гробље настало у 18. веку. На овом гробљу, тачније речено, у православном делу гробља, сахрањени су Јован Јовановић Змај (1833-1904), лекар и познати песник и Новак Радонић (1826-1890), сликар. Површина гробља је 4,5 хектара.

Према подацима, на овом гробљу је од 1991. године до данас сахрањено око 3000 умрлих.

ТРАНЏАМЕНТ И МАЈУР

Старо католичко гробље се налази у улици Дунавске дивизије, на Транџаменту. Ово старо гробље, грађани Петроварадина зову Старо мајурско гробље. Почетком 18. века у Старом Мајуру, око цркве, налазило се гробље за цивиле. Од 1748. године почиње се са сахрањивањем на Транџаменту, ниже Војног гробља. На овом гробљу се сахрањује и данас.

Поред католика сахрањују се и припадници других конфесија. На овом гробљу су сахрањени: Јаника Балаж 1923-1988, естрадни уметник, Јосип Зебетић (1838-1907) мајор 70. пешадијске регименте аустријске војске и Јосип Ханел (1838-1883), први градоначелник Петроварадина.

Католичко гробље такође се налази у улици Дунавске дивизије, на Транџаменту. Неки га називају Ново старомајурско гробље. Настало је на самом почетку 19. века јер је старо гробље било мало. На овом гробљу се и сада сахрањује. На њему се налази гробница стрељаних партизана у Вуковару 19. октобра 1941. године. Војно гробље налази се у улици Дунавске дивизије, односно на Транџаменту. Настало је у првој половини 18. века. Пре се налазило при изласку из Београдске капије десно од пута, пре пута који води на Тврђаву. То старије гробље је настало крајем 17. века и на њему нема више никаквих видљивих трагова.

Новомајурско гробље се налази на крају Петроварадина, на излазу према Сремским Карловцима. Гробље је настало за потребе Новог Мајура у другој половини 18. века и активно је до данас.

ЈКП „Лисје“ настоји да, сва гробља о којима брине, имају све неопходне садржаје. Последњих година се доста улаже на уређење инфраструктуре, подизање ограда и одржавање зеленила на гробљима.

На овим гробљима је према подацима од 1962. године до данас сахрањено око 7800 умрлих.

РУСИНСКО (ГРКОКАТОЛИЧКО) ГРОБЉЕ

Русинско гробље налази се на Булевару краља Петра I. Обухвата површину око 6 хектара, са неких 650 гробних места. Формирано је 1860. године, а стављено је ван употребе 1974. године. Заштићено је као и сва стара гробља.

На овом гробљу су сахрањени: Осиф Фа (1882-1971), учитељ и истакнути русински просветитељ и Јован Храниловић (1855-1924), свештеник, књижевник, председавао је Великој народној скупштини у Новом Саду 25.11.1918. године.

НАЗАРЕНСКО ГРОБЉЕ

Назаренско гробље се налази на Кисачком путу, северозападно од Алмашког гробља. Његова површина је око 700 м². Судећи по малом броју сачуваних споменика, гробље је настало у деветнаестом веку, а угашено је 1974. године. Заштићено је као и сва стара гробља 1984. од стране Завода за заштиту споменика културе. Тада је донета одлука да се на овом гробљу не обављају сахране, али да се могу полагати урне.

ЈЕВРЕЈСКО ГРОБЉЕ

Јеврејско гробље се налази у улици Дожа Ђерђа. Настало је почетком 19. века, а стављено је ван употребе 1974. године да би се након 10 година поново отворило за сахрањивање. Гробље је површине 1,5 хектара.

Пре овог гробља, у Новом Саду су постојала два јеврејска гробља. Прво гробље се налазило на углу Булевара Михајла Пупина и улице Краља Александра. Ово гробље је настало 1717, а угашено је 1749. године. После тога Јевреји су сахрањивани на гробљу у улици Алексе Шантића, од прошлог века у улици Дожа Ђерђа. На гробљу има породичних споменика посебне уметничке и архитектонске вредности. Ту се налази и веома вредан споменик жртвама фашистичког терора. Јеврејско гробље је под заштитом Завода за заштиту споменика културе.

Према подацима од 1962. године до 1974. године сахрањено је 65 умрлих и од поновног отварања 1994. године до данас сахрањено је 49 умрлих ( укупно 114).

Споменик на заједничкој гробници пренетих са Јовановског гробља 1921. године има посебну уметничку и архитектонску вредност. На овом гробљу налази се заједничка гробница подигнута заробљеницима помрлим током Првог светског рата.

Један део гробља се назива Руска парцела где су сахрањени руски емигранти православне вере.

На Успенском гробљу се сахрањивало до 1974, а после десет година Градски завод за обнову градитељског наслеђа и заштиту споменика културе ставио је гробље под заштиту.

Према подацима, на гробљу је од 1962. године до данас сахрањено око 4400 умрлих.

АЛМАШКО ГРОБЉЕ

Алмашко гробље је једно од најлепших и историјски гледано, најзанимљивијих гробаља.

Гробље се налази у градском језгру, на крају Кисачке и улице Војислава Илића, на Тргу мира број 1. Површина му је око 5 хектара. На овом гробљу се сахрањивало од 1860. до 1974. године, када је гробље затворено за сахрањивање.

Након десет година од затварања, проглашено је спомеником културе. Са сахрањивањем се поново почело 1992. године, али само у постојећа породична гробна места. То значи да само сродници умрлих лица која већ почивају на овом гробљу, и то брачни другови, сродници по крви у првој линији закључно са четвртим степеном сродства, као и брачни другови ових лица су могли бити сахрањени на Алмашком гробљу.

На Градском гробљу уређени су простори за гробнице и уређене парцеле са споменицима. На овим уређеним парцелама, популарно названим „америчке“, споменици су једнообразни, од природног и вештачког камена и без хумки.
У саставу Градског гробља налази се Спомен-гробље палих бораца Народноослободилачког рата 1941-1945. године, Алеја народних хероја и истакнутих револуционара и Алеја и гробнице народних хероја.

На Спомен–гробљу налази се споменик који симболизује нишан-браник слободе. На њему су уклесана 538 имена погинулих бораца чија тела овде нису пренета. По пространим алејама, подељеним по ратним годинама, размештено је 288 симбола. Сваки симбол означава један прерано угашен живот.

Алеја народних хероја и истакнутих револуционара, налази се на првом гробном пољу. Алеја је настала 1981. године. Ту су сахрањени: Стеван Дороњски, Јован Веселинов-Жарко, Јован Бељански-Лала и Марко Перичин-Камењар.

Алеја и гробнице народних хероја, налази се на другом гробном пољу. Алеја је формирана 1986. године. Ту су сахрањени: Ђорђе Никшић, Милан Јешић, Гедеон Богдановић, Дмитар Заклан, а са других гробаља су пренети: Сава Согић, Лазар Саватић и Живојин Миловановић.

На Градском гробљу је од 1974. године до данас сахрањено око 70.000 умрлих.